Finansije i Osiguranje - Srbija

JAT leti bez dugova

Nacionalna aviokompanija prošlu godinu završila je zvanično sa dugom od 25 miliona evra.

Na toj listi poverilaca nema države, kojoj „Jat ervejz“ na ime pozajmice od 5. februara prošle godine treba da vrati 8.364.000 evra. Obaveze prema Agenciji za kontrolu letenja sa deset miliona narasle su do danas na oko 12 miliona evra. Dug prema beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ sa pet miliona porastao je na devet miliona evra. Za delove, nacionalna aviokompanija duguje pet miliona evra, i isto toliko ostalim dobavljačima. Sudeći prema najavama premijera Mirka Cvetkovića, „Jatu“ ipak ne preti stečaj.

Država razmišlja, kako je izjavio Cvetković, da preuzme dugove nacionalne aviokompanije i troškove za smanjenje broja zaposlenih. Tako rasterećen, „Jat“ će lakše naći strateškog partnera. Deo obaveza biće umanjen pošto će Agencija za kontrolu letenja preuzeti od „Jata“ Pilotsku akademiju u Vršcu, i taj posao privodi se kraju.

- Situacija u „Jatu“ je teška - kaže premijer. - Ne samo što niko neće dati ni peni, već nekome mora da se plati da bi uložio u nacionalnu aviokompaniju. Vlada planira da sledećeg meseca objavi tender za prodaju većinskog udela u „Jatu“, a razmatra se sličan model primenjen prilikom prodaje grčke aviokompanije „Olimpik erlajns“. Po tom modelu bi se formirala nova kompanija koja bi preuzela aktivnosti postojeće firme, dok bi Vlada preuzela troškove otpuštanja radnika i dugove. Ako ćemo već da plaćamo, što ćemo verovatno morati da uradimo, zašto onda da ne počnemo od početka i rešimo se nasleđenih problema kreditora i viška radne snage. Inače, turska nacionalna aviokompanija „Turkiš erlajns“ jedan je od nekoliko mogućih kupaca udela u „Jatu“.

Prema propisima EU, koji su utkani i u Sporazum o otvorenom evropskom nebu, čiji je Srbija potpisnik, država direktno ne može da pomaže nacionalnoj aviokompaniji. Srpski parlament, kao i većina članica EU, ratifikovao je ovaj sporazum i on se primenjuje, o čemu svedoče mnogobrojne dozvole date stranim aviokompanijama koje sada lete iz Beograda.

Ipak, Srbija nije članica EU, a sporazum nisu ratifikovala još tri parlamenta evropskih država. Zvanično, dakle, ovaj dokument još nije na snazi, što Srbiji daje prostor da reaguje kako bi spasla nacionalnog avioprevoznika, koji je, prema mišljenju stručnjaka, bez obzira na vlasničku strukturu, neophodan svakoj državi.

- Šteta što smo spori u razmišljanju, jer davno je bilo jasno da niko neće da kupi „Jat“ opterećen dugovima i viškom zaposlenih - kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

- Drago mi je što je premijer došao do toga. Ovo je jedini, ali skup način da se „Jat“ održi i da ne ode u stečaj. Treba ipak proceniti da li je jeftinija varijanta likvidacija „Jata“ ili se isplati da država na sebe preuzme dugovanja nacionalne aviokompanije. Možda se, ipak, isplati skupo platiti. Ali, bilo bi dobro da poreski obveznici tačno znaju koliko će to „zadovoljstvo“ da ih košta. Ne bi bilo pametno trošiti novac od prodaje „Telekoma“ kako bi se platilo dobijanje strateškog partnera za „Jat“.

Prema najavi ministra Mlađana Dinkića, obaveza strateškog partnera „Jata“, koji će biti izabran na međunarodnom tenderu, jeste nabavka nove flote. Reč je o kupovini deset novih aviona, ali ne kreditom države, već novcem strateškog parnera.

Novi Dubai i Portorož

„JAT ervejz“ će do 30. oktobra saobraćati po letnjem redu letenja na 37 destinacija u 25 zemalja regiona, Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike.

Tokom aprila i maja obavljaće saobraćaj sa 151 letom nedeljno, dok će od 1. juna do 30. oktobra u ponudi imati 208 letova.

Nove destinacije na „Jatovim“ linijama u ovoj sezoni su Dubai i Portorož.

Zgrada i krediti

Od Vlade Srbije „Jat ervejz“ dobio je saglasnost da proda poslovnu zgradu od 8.500 kvadrata u Beogradu na Bulevaru umetnosti 16. Nezvanično, taj objekat trebalo je da bude prodat „Telekomu“ za oko 11 miliona evra. Takođe, Vlada je „Jatu“ dala garancije za kredite od 40 miliona evra za osposobljavanje flote, devet i po miliona evra za popravku motora i tri i po miliona dolara za zakup dva „boinga 737-700“. Posle najave da će država preuzeti dugovanja nacionalne aviokompanije i izabrati strateškog partnera, pitanje je da li ove garancije i dalje važe.